СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР У ДОЊЕМ ДЕТЛАКУ


 

 

Храм Светог Николаја у Доњем Детлаку, а не зна се гдје су тачно темељи овога манастира.
Манастир се налазиo у мјесту Доњи Детлак на ријеци Укрини код Дервенте. Данашњи манастирски храм је обновљен 2009. године и освећен 2010. године, а храм је посвећен Светом пророку Илији и налази се у Горњем Детлаку. За овај манастир први спомен је у вези са натписом на Јеванђељу које је рукописано у Детлаку 1509. године, а данас се ово Јеванђеље чува у Народној библиотеци у Букурешту и на њему пише: „Ово Јеванђеље је писано у селу Детлак на ријеци Укрини“ (Велибор Лазаревић, Српски именослов, Београд 2001. године) Други помен јесте везан за Евхологион (Детлачки молитвослов – зборник). Ово  дјело се данас чува у Патријаршијској библиотеци у Београду, а састоји се из двије цјелине, од којих прва датира из периода 1625-1635. године, а друга из периода 1550-1560. године.
Први дио Евхологиона је дјело Захарија Возућанина, који је ову књигу писао у манастиру који прославља догађај преноса моштију Светог оца Николаја, у селу Детлаку, поред ријеке Укрине, код града Дервенте у вријеме српског Архиепископа Пајсија и босанског Митрополита Исаије. Други старији дио је дјело једнога писца и важан је због самог помињања мјеста Детлака као мјеста настанка. На основу самога списа није могуће утврдити тачан вид црквеног живота и какав је духовни центар ту постојао. На основу ових података може се претпоставити да је у селу Детлаку постојао преписивачки центар, јер сва научна истраживања рађена на књизи, у областима палеографије, илуминације, ортографије, језика и садржаја упућују на то да су ови рукописи дјело искусних преписивача, што наводи на закључак да је такво дјело могло настати само у неком развијеном духовном центру.
Такође, није до сада прецизно утврђено гдје се налазио првобитни манастир, иако је доста тога у пар наврата истражено. Још увијек постоје нејасноће тачне локације првобитног храма. Једна претпоставка је да се манастир налазио у Горњем Детлаку на самој обали некадашњег тока Укрине и ту је пронађен тумулус у којем су пронађена гробна мјеста са керамичким урнама, али овај локалитет је повезан са бронзаним добом. Друга локација јесте код садашњег храма или у његовој близини јер ту постоје стари надгробни споменици из XVI вијека, а вјероватно  је било и старијих споменика који су временом уништени. Такође, ту су пронађене и испоснице, као и сам локалитет Амбарина који говори у прилог тези да би темеље старога манастира требало тражити у близини данашњег храма. Такође, мјештани овога краја простор око храма зову ћелије, те је и то један од указатеља да су ту негдје темељи првобитног храма.
У Горњем Детлаку: Градња једнобродног храм Светог пророка Илије је почела 1910. године. Градња је завршена 1913. године, а исте године храм је осветио свештеник Илија Миђић. Храм је зидан од камена димензија 16х9 метара, покривен је цријепом, има један звоник са два звона.
Прије подизања овога храма постојала је „ћелија“ направљена од амбара покојног Јове Новића, а прије ње служба је вршена на мјесту званом „Спасовиште“.
Храм је залагањем и трудом Средоја Новића генерално обновљен у периоду 2008-2009. године, а обновљени храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 17. октобра 2009. године.
Конак манасита је 2012. године надограђен на парохијски дом из 1998. године. Храм је припојен манастиру.
Црквена умјетност: Храм је живописао у српско-византијском стилу Горан Пешић из Чачка. Иконостас од храстовог дрвета је радио Стево Пена из Мркоњић Града. Иконе у византијском стилу је насликао Перо Боснић из Шипова.
Свештенство: Током двадесетог вијека о храму су бринули свештеници: Бранко Ђаковић од 1937;Стево Гачић; Недељко Поповић; Михајло Јовић (1972-1976); Саво Јовић (1976-1979); Саво Тодоровић (1979-2012). 

ЉЕТОПИС МАНАСТИРА У ДОЊЕМ ДЕТЛАКУ ЗА 2012. годину

    Благословом Његовог Преосвештенства, епископа зворничко-тузланског, отпочета су откопавања темеља древног манастира у Д. Детлаку који дуги низ вијекова лежи покривен земљом. Наиме, 17. марта 2012. године у 9:00 часов, епископ Василије је служио молебан за почетак радова, након чега је услиједило ископавање темеља манастира.
У овој моби учествовало је свештенство архијерејског намјесништва дервентског, Светосавска омладинска заједница као и многи људи из поменутог намјесништва који су са собом понијели будаке, лопате, сјекире и други потребни алат, те према својим могућностима допринијели заједничкој акцији. Тога дана, владика Василије је остао цијело вријеме са људима док се све није завршило. Закључак је тешко извести са ископавања. Мишљења су различита по питању да ли је баш ту, на том мјесту,  постојао манастир или је негдје на другом. Још увијек није разјашњено ово, али је једно сигурно. Манастир, за којим смо кренули у потрагу, је постојао овдје негдје на овом простору, али још увијек није утврђено са сигурношћу гдје је то тачно мјесто.
Средином године, великом заслугом г-Средоја Новића, министра цивилних послова, који је родом из Д. Детлака, кућа која се налази западно од цркве, надозидана је. Подигнуто је поткровље и на том дијелу је урађен један „стан“ за двије особе, са купатилом и кухињом. Ту је планиран смјештај некога од монаха.
    Касније, 29. августа 2012. године по указаној потреби службе, а благословом епископа зворничко-тузланског Г. Г. Василија (Е. бр. 585) одлучено је да манастир у Доњем Детлаку добије своје братсктво. Наиме, преподобни Монах Филип Николић је добио разрешење дужности сабрата манастира у Д.Бишњи и постављен за сабрата манастира у Д. Детлаку. Монах Филип је требао да пређе у манастир 01. септембра, али будући да конак није био опремљен тај догађај се морао одгодити. Уз велику помоћ и подршку Начелника општине Дервента, Милорада Симића, успјели смо да прикупимо довољно средстава да би се у манастир настанио монах Филип 11 новембра 2012. године.







Особе које су помогле при усељењу су: Општина Дервента, Милорад Симић, Ратко Ђекић, Гроздан Ружичић, Славиша Ђураш, Перо Оро, Слободан Голуб, Станоје Бећаревић, Миле Николић, Весна Николић, Остоја Марић као и мјештани Доњег Детлака који често доносе храну и друге потребне намјернице.
Монах Филип се коначно уселио 11. новембра 2012. године и од тада борави у манастиру, те је тиме омогућено и свакодневно богослужење. Литургија сада бива служена сваке Недеље и празника у 9:30 часова, јутарње богослужење у 7:00 часова, а вечерње у 17 часова.
Литургије у манастиру служи братство манастира из Д. Бишње јер монах Филип тренутно није рукоположен у свештенички чин.
Овдје је такође важно поменути и то да је сада парохија у Д. Детлаку изузета из календеровачке парохије и припојена манастиру у Д. Детлаку. А за обреде и све дужности које захтијева парохија задужен је синђел Нектарије Тешић док у манастир не дође неко од јеромонаха да преузме поменуте дужности. Сви обреди који се буду обављали као што је вјенчање, крштење или сахрана ће се уписивати и даље у исте матичне књиге календеровачке парохије.

Да је овај препис љетописа манастира Покрова Пресвете Богородице Доња Бишња вјеран своме оригиналу, тврди и овјерава,
синђел Нектарије Тешић

 



Богослужења у манастиру Детлак

ЛИТУРГИЈА
Недељом и празником у 9:00h

ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ
    сваким даном у 18:00h

ЈУТАРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ
сваким даном у 7:00h

 


 Монах филип (Николић)

Рођен 09. фебруара 1958. године у Тромеђи код Куманова. Монашки постриг примио је 11. августа 2011.године у манастиру Св.Цара Лазара на Дугој Њиви од стране Епископа зворничко-тузланског Г. Василија.
Сабрат манастира у Д.Детлаку је од 01. септембра 2012. године.

 + 387 65 823 689

 

 

 

 

 Историјски извори о манастиру у Детлаку

На трагу манастира Детлак, Станиша Тутњевић
ПРОЧИТАЈ КЊИГУ

 

 

 

 Археолошки локалитет Амбарине у Детлаку поред самог манастирског комплекса

AMBARINE, ELABORAT PROGLAŠENJE

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 21st.