Парохија четврта дервентска (Дервента)

 

 

Саборни и спомен храм Успења Пресвете Богородице:

Градња овог једнобродног храма димензија 34 х 24 метара, са висином централне куполе 28,5 и звоника 47,5 метара отпочела је 9. маја 1994. године. Темељи су освештани на празник Успења Пресвете Богородице 28. августа 1996 године од стране Епископа зворничко-тузланског Господина Василија. Градња је окончана 26. августа 2010. године, а освећење је 29. августа 2010. извршио надлежни архијереј са Епископима сремским Василијем, банатским Никанором, славонским Савом и захумско-херцеговачким Григоријем. Пројекат је извео ПП „Грубач пројект“ из Бањалуке чији је власник господин Стојко (Стево) Грубач. Храм је зидан од армираног платна са армирано-бетонским стубовима, а са унутрашње стране обложен је опеком, са изолацијом између два слоја опеке. Покривен је бакарним лимом и има куполу и један звоник. Звона нису још увијек набављена.

За мјесто „Црквиште“ на старом православном гробљу „Ћелар“ у селу Живинице код Дервенте, на магистралном путу Добој – Брод, народ везује предање о постојању старе православне цркве „Ћелије“ која је спаљена средином XIX вијека. Народ доводи у везу ову богомољу са попом Јовицом Илићем, вођом устанка и буне.

Стари српски православни дервентски храм (у Улици Козарачке бригаде у Српској Вароши у Дервенти):Темељи цркве су освећени 1851. године и од тог датума је почео први дервентски вашар и одржава се сваке године око Успења Пресвете Богородице. Црква је завршена 1855. године и освећена на Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина) 1855. године.
Миниран је и срушен у јутарњим часовима на Спасовдан 4. јуна 1992. године. Дервента је тада била под контролом Хрватског вијећа обране и муслиманске Армије БиХ. Остаци ове цркве-мученице уклоњени су и похрањени на манастирском земљишту у Доњој Бишњи. Дио Часног престола уграђен је у манастирски храм, а читава цигла у манастирску ограду и капију. Приликом рашчишћавања нађене су и 34 неексплодиране противтенковске мине.



Стари храм који је порушен од непријатеља Православља

 

Црквена умјетност: Храм није живописан и нема иконостас, али неке иконе је радио г. Петар Билић из Београда.

Црквени и културни живот: Српско црквено пјевачко друштво „Змај“ је обновљено 2006. године. Друштво је регистровано код Основног суда у Добоју 16. октобра 2011. године. Друштво има крсну славу Ваведење Пресвете Богородице, а хоровођа је госпођа Милијана Жунић, професор музике. Оно баштини традиције старог истоименог друштва које је основано у Дервенти 1883. године, а у коме је први хоровођа био Милутин Ковачевић, а почасни хоровођа Константин Костић, предсједник Српске црквене општине дервентске. Постоји Библиотека која има 150 чланова и 1800 књига у књижном фонду. Непосредно прије рата обновљено је Коло српских сестара „Косовка дјевојка“ на челу са Славицом Ђукић, а21. децембра 2009. године регистровано је КСС „Царица Милица“ на челу са др Слободанком Мрђом. Светосавска омладинска заједница је основана 12. јануара 2006. године, а бави се добротворним и мисионарским радом иузима учешће у културним манифестацијама, итд.

Матичне књиге: Крштених (од 1886. до данас), Вјенчаних (од 1901. до данас) и Умрлих (од 1901. до данас). Оне одузете су враћене цркви 1996. Има дисконтинуитета. Архива (почев од 1883) предата је Епархији у Бијељини, а дигитализована верзија је задржана у парохијским канцеларијама.

Црквене зграде: Стари парохијски дом, подигнут 1938. као „Задужбина Васе и Марије Јакшић“ јер је од њихове завјештане земље у Кулини код Дервенте финансирана изградња здања. Порушен је 1992. године.

Гробља: У Дервенти: Градско гробље; у Горњој Лупљаници: старо гробље Бегов гај и Ново гробље; у Доњој Лупљаници: Доња Бишња и Ковачевићи, по једно гробље у мјестима: Агићи, Мишковци и Пјеваловац. Постоји и старо гробље Ћелар у Живиницама, на коме су мраморови почупани и строваљени по земљи, већи дио натписа није читљив, али се на једном мрамору из позног средњег вијека могло прочитати да је Петра сахранио Лазар.

Са сјеверне стране у порти Саборног храма општина је подигла споменик за 608 погинулих бораца у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995.Споменик су освештали 12. маја 2002. године пароси дервентски.

Свештенство: Јовица Илић (око 1831), Стеван Јелић (око 1850), Јово Михаиловић (1866-1869), Васо Јунгић, Дамјан Поповић, Петар Ђекић, архимандрит Илија Инђић, Коста Поповић (до 1915), Томо Анђелић (1915-1937), Симо Петровић (1937-1952), Новак Петровић (1952-1984), Јово Лакић (1981-1991), Ратко Врачевић (1984-1992), Драган Каиновић (од 1991), Стево Миладиновић (1996-1997), Радојица Ћетковић (од 2001), Синиша Максимовић (од 2005), Илија Јовић (од 2005), ђакон Љубиша Новић (од 2012).

Извори и литература: Исказ протојереја-ставорфора Радојице Ћетковићаод 21. децембра 2012. године.

 

Филијални храм у Агићима( у гробљу) : Једнобродна црква Црква Воздвижења Часног Крста димензија 9 х 5 метара почела је да се подиже 1996. године.




Зидана је од ситне цигле, а покривена је пресованим цријепом и има монтажни звоник који је монтиран уз храм и једно звоно.

Извори и литература: Исказ јереја Илије Јовићаод 21. децембра 2012. године.

Филијални храм у Агићима( у изградњи): Једнобродна Црква Св. Петке Параскеве димензија 17 х 11 метара започета је са градњом 14. јула 2011. године. Темеље је, по благослову Епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде, освештао 22. октобра 2011. године архијерејски намјесник дервентски протојереј-ставрофор хаџи Драган Каиновић. Храм је у изградњи, а до крова се још није стигло. Пројекат је дијелом прекопиран из мјеста Булетић код Теслића, а дијелом из мјеста Ноћај у Србији.

Приложници, ктитори и добротвори: Стојан Николић и Раде Николић из Агића и Ненад Суботић из Дервенте.

Извори и литература: Исказ јереја Илије Јовићаод 21. децембра 2012. године.

 

 

 


Привремени парох Четврти дервентски


Парох: Илија Јовић, рођен је у Добоју 12. октобра 1981. Богословију Св. Петра Цетињског завршио је на Цетињу 2001. Дипломирао је 2004. на Санкт-петербуршкој Духовној академији. Одбранио мастер рада на Православном Богословском факултету у Београду 2013. године на тему "Духовно стање цркве у III и IV вијеку", код професора протојереја-ставрофора др.Радомира Поповића. Рукоположен је у чин ђакона 12. јуна 2005. г. а у чин презвитера 18. јуна 2005. г. Рукоположење је извршио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије (Качавенда). Говори руски језик. Ожењен је супругом Мајом и има два сина Стефана (2009) и Николу (2014).

jереј Илија Јовић,
Трг Православља бб, 74400 Дервента

+ 387 65 222 151
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.


 

 



ђакон при Саборном и Спомен храму
Успења Пресвете Богородице у Дервенти

ђакон Перица Станојевић, рођен је у Дервенти 22. марта 1978. Богословију Св.Три Јерарха у Фочи завршио је 1999. г. Студије на Богословском институту у Београду наставља 2001.г. По благослову Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома уписуј пастирско-практични смијер на Православном Богословском факултету у Београду 2013. године. Рукоположен је у чин ђакона 15. марта 2014. године. Рукоположење је извршио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом. Ожењен је супругом Биљаном и има сина Павла (2011).


ђакон Перица Станојевић
ул.Вука Караџића бб, 74400 Дервента

+387 65 964 565
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

 

 

 

 

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 26th.