Парохија прва бродска (Брод)


Парохијска Црква Покрова Пресвете Богородице:
Градња једнобродног храма димензија 28 х 18 метара започета је 1999. године, а темељи су освештани 14. октобра 1999. од стране Епископа зворничко-тузланског Господина Василија. Грађевински радови завршени су 2009. године, а храм је освештан 30. августа 2009. године од стране надлежног архијереја. Црква је грађена од ситне цигле, покривена је бакром, а има и звоник, једну куполу и четири звона. Пројекат је радио „Дата-пројект“ из Бањалуке.
Стари храм у Босанском Броду порушен је у току рата 1992. године, а на његовим темељима подигнут је нови. Према сазнањима храм је минирао Шемсудин Исламовић, припадник ХОС-а.
Предање памти постојање цркве-брвнаре зване Ћелија која је била саграђена од дрвета и која се налазила покрај ријеке Саве, подигнута на стубове због излијевања ријечног корита.



Светиње: Постоји молитвиште у насељу Нови Полој које је посвећено Св. Апостолу Павлу, а мјесто је обиљежено часним крстом.

Црквена умјетност: У току је живописање храма. Радове изводи г. Борислав Живковић из Кикинде (византијски стил, ал секо поступак). Иконостас је дар Митрополије митилинске из Грчке, израђен је од ораховог и маслиновог дрвета и рад је породице Димитриос. Иконе је радио сликарски атеље Јеладске Цркве из Атине.

Црквени и културни живот: Хор „Св. Деспот Стефан“ основан је 1. августа 2010. (диригент Дарко Божић), Библиотека има 65 чланова и 1028 књига. Коло српских сестара основано је 30. марта 2010. године, има 32 чланице и бави се добротвориним акцијама. Светосавска омладинска заједница основана је 2005. године.

Матичне књиге: Домовник је из 1832. године, а матичне књиге рођених, вјеначних и умрлих из 1879. године сачуване су у црквеној општини.

Црквене зграде: Парохијски дом саграђен је 1971. године и површине је 72 m2. Светосавски дом се гради, димензија је 25 х 7 метара и урађен је до прве плоче. Постоји још продавница свијећа са просторијом за паљење, саграђена и освештана 2009. године.

Гробље: Постоји једно гробље на периферији града.

Свештенство: Синђел Илија Инђић (1880-1888), Симо Поповић, градитељ цркве (умро 1937), Илија Берић (1945-1966), Тихомир Митровић (1966-1969), Атинагора Миленковић (1969-1976), Танасије Ристанић (1976-1985), Мирко Тривуновић (1976-1985), Славко Кашиковић (1993-1996), Јово Бановић (1996), Небојша Драшкић (2004-2010), Жељко Теофиловић (2010), Бранко Јокић (2010).

Ктитори, приложници и добротвори: Митрополит митилински Г. Јаковос, Симеон Кушљић, Илија Видић, Бранко Ђурић, Смиљка Ракић, Димитрије Видаковић, Синиша Видић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Јове Бановића од 25. децембра 2012. године.




1. Филијални храм у Сијековцу:
Градња Спомен-храма Св. Великомученице Марине започета je 1997, када је темеље и освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије. Радови су окончани, а храм је освештан од стране надлежног архијереја 19. јула 2005. године. Грађен је од ситне цигле, покривен цријепом и има звоник и једно звоно.
Овај храм је подигнут на мјесту старог који је уништен до темеља у ратним дејствима муслиманско-хрватских снага у јулу 1992. године. Наиме, постојала је капела која је сагрђена 1987, а освештана је од стране Епископа Василија Качевенде.



Светиње: У засеоку Укринац постоји молитвиште посвећено Св. Прокопију.

Црквена умјетност: Живописање је у току, а умјетничке радове изводи Војкан Митровић из Шипова. Иконостас од храстовине направио је Бобан Сувајац из Илове. Иконе је сликао Војкан Митровић.

Црквени и културни живот: Сваке године 26. марта у организацији Владе РС и одбора за обиљежавање важних датума из Одбрамбено-отаџбинског рата одржава се спомен на страдале Сијековчане.

Црквене зграде: Светосавски дом је саграђен 2010. године, а површине је 10 х 5 метара. Постоји палионик за свијеће и продавница свијећа.

Гробље: На периферији града. У храму постоји спомен плоча убијеним цивилима парохије ратне 1992. године.

Свештенство: Илија Берић (1945-1966), јеромонах Атинагора Милаковић (1966; 1969-1976), Тихомир Митровић (1966), Танасије Ристанић (1976-1985), Мирко Тривуновић (1985-1993), Јово Бановић (1996), Небојша Драшкић (2004-2010), Жељко Теофиловић (2010), Бранко Јокић (2010).

Ктитори, приложници, добротвори: Петар Кушљић, Душан Шукурма, Љубица Седлић, Миро Јукић.

Извори и литература: Исказ протојереја Жељка Теофиловића од 15. децембра 2012.






Свештеници

 


Парох: Жељко Теофиловић рођен је у Дервенти 20. фебруара 1979. Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крка завршио је 1999. Дипломирао је на Православном богословском факултету Св. Василија Острошког у Фочи 2009. Тренутно припрема одбрану мастер рада на Правном факултету Универзитета у Београду на тему:»Правно-историјски аспекти црквене општине у Југоисточној Европи».Рукоположен је у чин ђакона 6. августа, а у чин свештеника 8. августа 2000. Рукоположење је извршио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Члан је Одбора за проучавање геноцида над Србима 1991-1995.Обавља дужност Црквено-просвјетног референта на простору архијерејских намјесништава: добојског,дервентског и теслићког.Члан је Катихетског пододбора Епархије зворничко-тузланске. Члан је уређивачког одбора часописа «Животворни Источник» Аутор је књиге Православље у Сребреници (2010).Ожењен је супругом Весном и има синове: Теофана (2001) и Јустина (2007).

Први парох парохије бродске
Протојереј Жељко Теофиловић
74450 Брод
+ 387 66 111 228

 

 

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 26th.