Парохијa лужанска (Босански Лужани код Дервенте)


Парохијска Црква Свих Светих: Стара црква Свих Светих грађена је од 1978. до 1982. године и освештана је од стране Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде 19. септембра 1982. Срушена је од стране хрватске војске у мају 1992. године. Градња нове једнобродне цркве започета је 2000. године. Храм је димензија 15 х 9,4 метара, а звоник је висок 21 метар. Темељи су освештани 10. јуна 2001. године а комплетан храм 31. јула 2005. године од стране поменутог Епископа Василија.
Од грађевинског материјала коришћена је ситна цигла, а за звоник блок од сипорекса. Лађа је покривена цријепом, а звоник бакром.  

Светиње: Прије рушења храма покојни Љубо Милојевић успио је  да изнесе Јеванђеље, престони крст, круне за вјенчање и матичне књиге, које је спасао од уништења.
 
Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од храстовине израдио Бобан Сувајац из Шерег Илове код Прњавора. Иконе је сликао Петар Билић. 

Црквене зграде: Стари парохијски дом срушен је од стране Хрвата 1992. године, а обнављан је као светосавско-парохијски дом од 1998. до 2006. године. Површине је  250 m2. Постоји капела за паљење свијећа подигнута 2006. која није освештана.  

Матичне књиге: Воде се од 1935. и биле су одузете од стране комунистичких власти, али су у цјелости враћене.

Гробље: У Босанским Лужанима. Има старих споменика без натписа са уклесаним крстовима. На мјесту гдје је постојао тамошњи храм из XIX вијека налазио се крст.

Ктитори, приложници и добротвори: Јово Тривунчевић даривао је земљу за изградњу храма. 


Филијални храмови:

1.Филијални храм у Пољу: Једнобродна Црква Св. Апостола Петра и Павла димензија 11,5 х 5,4 метара изграђена је 1936 године. Грађена је ситном циглом, а покривена цријепом. Има једно звоно које је постављено на привремени жељезни звоник покрај храма. У Другом свјетском рату усташе су оштетиле храм, а у априлу 1992. године хрватска војска је запалила храм. Храм је обнављан 1956, а послије најновијег рата обновљен је и освештан 29. октобра 1994. године. Предање памти цркву брвнару из средине XIX вијека.


Црквена умјетност: Храм није живописан. Постоји привремени иконостас направљен од иверице. Иконе су на папиру, урамљене.

Гробље: Уз храм се налази Шипрачко гробље које је назив добило по првом сахрањеном (хајдук Шипраг). У порти се налази споменик погинулим војницима Војске Републике Српске, подигнут 2004 године.

2.Филијални храм у Пољу: Једнобродна Црква Св. Великомученика Димитрија димензија 14 х 8, 3 метара са звоником високим 16 метара почета је са градњом 2008. године. Темеље је освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије 10. маја 2009. године. Храм је у изградњи. Од грађевинског материјала користи се ситна цигла, а прекривен је лимом у боји и има централну куполу и звоник, али без звона. Црква је сагрђена према пројекту храма у селу Обарска код Бијељине.  
Служи се само на храмовни празник јер је храм у изградњи. 



Ктитори, приложници и добротвори: Зоран Кнежевић, Перо Ђурић, Д. Д. „Пољопривредник“ из Дервенте.


3.Филијални храм у Зборишту: Једнобродна црква Успења Пресвете Богородице димензија 8,8 х 5 метара, са звоником висине 12 метара, почета је са изградњом 1998. године. Темеље је 1. јуна 1999. године освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије Качавенда. Градња је завршена и храм је освештао поменути Епископ 8. септембра 2002. године. Од грађевинског материјала употребљивана је жута фасадна цигла, док је храм покривен цријепом, а звоник бакром. Звоник има једно звоно. Пројекат је урађен у Д. О. О „Круг“ из Куле (Србија). 
На мјесту садашњег храма била је капела коју је хрватска војска срушила до темеља у мају 1992. године. Нема података о томе када је капела изграђена.
Поред храма налази се споменик жртвама усташког терора из Другог свјетског рата, као и споменик погинулим борцима Војске Републике Српске из Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. године.




Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је радио Бобан Сувајац из Шерег Илове код Прњавора, као и осликавање самих икона.

Црквене зграде: Постоји капела за паљење свијећа и сала за народ. Изградња је почела 2011. године, а објекат није освештан.

Ктитори, приложници и добротвори: Рафинерија нафте Брод, Општина Брод.


4.Филијални храм у Доњој Барици (Доња Барица, Брод): Једнобродна Црква Св. Пророка Илије димензија 7 х 5 метара са звоником висине 12 метара почета је са изградњом 1994. године. Завршени храм освештао је 2. августа 1997. године Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г.Василије. Храм је грађен ситном циглом, а звоник блоком сипорексом. Храм је покривен обојеним лимом, а звоник бакром. Има једно звоно. 



Црквена умјетност: Иконостас од храстовине и иконе израдио је Бобан Сувајац из Шерег Илове код Прњавор

Црквене зграде: Постоји надстрешница.

5.Филијални храм у Кострешу: Хрвати су у априлу 1992. године до темеља срушили  храм који је био подигнут 1905. године. Тај храм био је обновљен и освештан 14. јула 1984. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског господина Василија. На његовом мјесту почело је 29. августа 1999. године подизање једнобродне Цркве Св. Великомученице Марине димензија 15 х 7,2 метара, са звоником уз лађу висине 21 метар. Темеље је освештао Епископ Василије 29. августа 1999. године, као и саграђени храм 30. јула 2007. године. Грађен је ситном циглом, а звоник блоком сипорексом. Храм је покривен цријепом, а звоник бакром. Постоје два звона. Пројекат је урадио ПУДС Бијељина.



Црквена умјетност: Иконостас од храстовине израдио је Бобан Сувајац, а иконе је сликао Петар Билић из Београда.

Гробље: У Кострешу. На гробљу је постојала капела, завршена у марту 1992. коју су Хрвати до темеља срушили у априлу исте године. Није била освештана. Данас постоје само остаци темеља. На гробљу има много старих гробова са уклесаним крстовима без натписа. Код храма постоји споменик цивилним жртвама и погинулим припадницима Војске РС из Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. године. 

Ктитори, приложници и добротвори: Душан Рељић из Костреша, носилац Ордена Св. Саве трећег реда.


Свештенство од 1935-2013:

Тодор Трипуновић (1935-1937), Милош Петровић (1937-1941), убијен је 14. априла 1941. од стране усташа испред парохијског дома; у току Другог свјетског рата: Бранко Ђоковић, Миловоје Јелић, Симо Петровић, архимандрит Владимир Финковски; Новак Петровић (1945-1976), Мирко Тривуновић (1976-1983); Ратко Врачевић и Јово Лакић (1983-1985), Василије Цвијановић (1986-1989), Јован Мирковић (1989-1992), Драган Каиновић (1993-1997), Зоран Петровић (1997-2003), Драган Зарић (2003-).

 


Свештеник



Драган Зарић, рођен у Брчком 12. марта 1976.  Богословију Св. Три јерарха у манастиру Крка завршио је 1996. Испит за вјероучитеља положио је у Бијељини 2001. Православни Богословски факултет у Београду уписао је 2010. У чин ђакона рукоположен је 1. децембра, а у чин свештеника 4. децембра 2002. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Василија. Ожењен је супругом Слађаном и има дјецу Маријану (2003) и Теодору (2008).

Протонамјесник Драган Зарић
Босански Лужани, 74400 Дервента
+ 387 53 350 219
+ 387 65 648 209
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 21st.