Парохија сочаничка (Велика Сочаница код Дервенте)


 
Парохијска Црква Св. Вазнесења Господњег:
Једнобродни храм димензија 21 х 9,50 метара са градњом храма почето је  1922. градња је завршена 1934, а храм је освештао 1936. Епископ Зворничко-тузлански др. Нектарије Круљ. Здање је грађено од бетона, камена, ситне печене цигле, жељеза. Лађа храма је покривена цријепом, олтар и звоник бакром, а звоник има и два звона. Ктитор храма је Бранко Шешлија, велетрговац из Јоховца који је купио и једно мало звоно које се и данас налази на звонику. На брду „Три Крушке“ постоји локалитет Црквине за који се везује предање о постојању старе хришћанске богомоље саграђене од тврдог материјала, а „коју је однијела светиња на ријеку Босну, одатле је црква пливала ријеком, а потом ју је неко примио у Србију“. Даље, народ приповиједа да је материјал коришћен за изградњу дервентске тврђаве, џамије у Которском и изградњу друмова. У другом свјетском рату храм није паљен ни скрнављен, а у посљедњем рату је село као и храм су гранатирани из правца Цер - Мишинци и Мајић Брдо - Дажница (мај - јун 1992), али храм није погођен, већ само школа у близини храма. Већи радови на поправкама и уређењу храма обавили су се 1952-1953, 1986-1990 и 1999 – 2000.год.




Светиње:                                        

Икона св. оца Николаја проплакала је на Митровдан 2004. године у току св. Литургије. На подручју парохије сочаничке постоје молитвишта у следећим подружницама: Доњанима, Шерегу, Крушчичанима, Ђукићима, Илићима, Брђанима и Малојчанима.

Црквени и културни живот:                            

Постоји библиотека Црквене општине, затим Коло српских сестара „ Царица Милица “ (основано 13. новембра 2009) и Светосавска омладинска заједница (основана 12. јануара 2006).

Црквена умјетност:                                    
Храм није живописан, а иконостас је постављен у децембру 1999. године. Радио га је од јеловине и храстовине Здравко Н. Радановић из Велике Сочанице. Иконе је сликао Александар Васиљевић из Добоја.
 
Матичне књиге:                                    

Крштених од 1896, вјенчаних од 1930, умрлих од 1901. дио књига је пропао, уништен или разнесен. Мјесне канцеларије у Великој и Малој Сочаници су одговориле на допис (ЦО сочаничке у Сочаници, бр. 40 и 40/1 од 10 марта 2011) да не посједују ништа од матица парохије сочаничке.



Црквене зграде:                                

Светосавски дом је грађен 2001-2003. године, освештан у октобру 2003. од стране надлежног Aрхијереја, а димензија је 16 х 7,60 метара + 3 х 3 метра.

Са градњом парохијског дома почело се 1967 - 1968. године (9,50 х 9,50 m), са реновирањем је почето  у августу 1996 г. а комплетно  реновирање завршено у мају 2012. године. 

Гробља:                                        

Ђукића, Радановића гробље, Велико гробље, Сватовско гробље (тзв. Гребље) некропола са великим мраморовима и Црквине. (Више: Дамир Кљајић, Дервентски крај – простор, вријеме и људи...) Постоје и споменици палим борцима, цивилним жртвама рата и умрлим у Отаџбинском рату (подигнут и освештан 2000) и другом свјетском рату ( саграђен 1956 год. а срушен 1992, обновљен 2004), споменик НОБ на „ Три Крушке „ из 1984 год. и спомен чесма из 1948 год.).

Свештенство:

Коста Вуковић јереј ( 1885- 1905), Томо Анђелић јереј ( 1905- 1913), Илија Инђић архимандрит ( 1914- 1920), Симо Петровић свештеник ( 1921-1923) ,Здравко Борисављевић свештеник ( веома кратко службовао), Богдан Поповић свештеник ( 1923-1932), Александар Синељшчиков свештеник ( 1932- 1941) Бранко Ђаковић свештеник протојереј ( 1945 – 1966), Новак Петровић протојереј ( 1966-1967) ,Стеван Гагић јереј ( 1967 – 1970), Недељко Поповић јереј ( 1970-1971), Ђорђе Јовић јереј  ( 1971-1975), Милорад Голијан јереј ( 1975-1978), Мирко Тривуновић протонамјесник (1978-1979), Ђорђе Симеуновић јереј ( 1979-1982), Стево Миладиновић протонамјесник (1982-1995) и Славољуб Тривић протојереј - ставрофор ( 1996 -)

Ктитори, приложници и други добротвори:                

Бранко Шешлија, Живко Даниловић, Вид Радановић, Косто Радановић, Љубан Којић, Стојан Ђукић, Спасоје Ђукић, Душан Б. Ђукић, Лазар Новаковић, Митар Китоњић, Симеун Балешевић, Јово Ђ. Балешевић, Ђуро Балешевић, Миле Стевановић, Лазо Рашић, Мира и Милорад Новаковић (ктитори), Ново Новаковић, Драгослав Зарић, Душан Ћудић, Драгутин Ђукић, Мирко К. Ђукић, Раде Ј. Којић, Перо В. Којић, Видомир П. Којић, Станоје Марјановић, Теодор Марјановић, Ново Станић, Петко Китоњић, Недељко М. Кузмановић, Паво Балешевић, Владо Денић, Радован и Николија Спасеновски – Чикаго, Здравко Н. Радановић, Недељко Пријевић, Борислав Ђ. Даниловић,Радован Ђукић, Миленко Спасенић, Видомир Ђуричић, Стојан Ђалић, Тривун Ђукић, Зоран Цвјетковић, Драго Ђ. Ђукић, Милан Китоњић, Васкрсија М. Китоњић, Перо Ђурић, Жарко Аничић, Жарко Ђалић, Јово Радоњић, Светислав С. Кнежевић, Ранко Ђалић, Антоније Даниловић, Ненад Ј. Даниловић, Симо Даниловић, Константин Китоњић, Јово Китоњић, Симо Т. Ђукић, Миле А. Кузмановић, Никола Ђуричић, Милован Којић, МилованЂуричић,ПероПетрић, Жарко П. Даниловић, Здравко Ј. Ђукић, Саво Л. Ђукић, Станко Ђукић, Недо З. Ђукић, Богдан Ђукић, Коста Ђукић, Наде Даниловић, Предраг Даниловић, Тихомир Ћудић, Љубомир П. Благојевић, Ђука Симић, Љубица Ђукић, Петко М. Кузмановић, Миланко Никић, Драган Мирковић, Слободан Билић.

Извори и литература: Борислав Бабић, Мала Сочаница – вријеме, људи и догађаји, Дервента 2009; Савко Пећић, Животок – Дервентске каскаде 2, Дервента-Бања Лука 2008; Дамир Кљајић, Дервентски крај – простор, вријеме, људи; Бања Лука 2012; Исказ протојереја-ставрофора Славољуба Тривића од 28. децембра 2012. године.




Филијални храм у Малој Сочаници:

Градња једнобродног храма „Св.великомученика Прокопија“димензија 14,54 х 8,30 метара почела је у мјесецу мају 1996. године, а темеље су освештали 10. августа 1996. Епископ зворничко - тузлански Василије и Епископ милешевски Василије. Градња храма је завршена у априлу 2002.год; а храм је освештао надлежни Архијереј 18. маја 2002. године. Од грађевинских материјала коришћени су бетон, ситна печена цигла, жељезо, лађа цркве је покривена цријепом, олтар и звоник бакром, има звоник и једно звоно. Пројекат је радио ДОО „ЕНТА- R“ Дервентски Луг- Дервента, архитекта Боро Петковић из Дервенте. Пројекат је рађен по узору на храм у Лужанима код Добоја, парохија Велика Буковица.

Светиње:                                        

Прије градње храма окупљали  вјерници су се окупљали на пољске молитве  на њиви Неде Гостића (засеок Гостићи), у дворишту Остоје Ћорића и код гробља у Малој Сочаници на њиви Петка Ћорића. Некада је збор био на Петровске покладе на њиви Симеуна Кузмановића, а за Прокоповдан на Савића Брду. Тих молитвишта више нема, сем друге суботе по Ђурђевдану када је збор око храма (преслава). Данас се пољска молитва обавља на дан св. великомученика Прокопија испред св. храма.

Црквена умјетност:                                

Храм није живописан, иконостас је радио Неђо Кузмановић из Дервенте, а постављен је у децембру 2001. године. Као и  иконе које је сликао Александар Васиљевић из Добоја.


Црквене зграде:                                    

Светосавски дом димензија 14,54 х 8,30 метара грађен је 2003 - 2012. године, завршен је у потпуности.

Гробље:                                             
Једно у Малој Сочаници. Подигнут је 2000.године споменик палим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године.


Ктитори, приложници и добротвори:                        
Саво Топаловић, Петар Ћорић, + Миле Ћорић, Зорка Бабић, Мирко Ћорић, Саво и Госпава Ерић, Бранко и Мира Радановић, Милан и Ружица Ћорић, Весељко Гостић, Миленко Ерић, Саво Бабић, Никола Бабић, + Миленко Бабић, Миливоје С. Ерић, Славко Ерић, + Илија Нединић, Никола Ћорић, Жарко Ћорић, Миливоје М. Ерић, Михајло Ерић и + Ненад Кузмановић.

Извори и литература: Борислав Бабић, Мала Сочаница – вријеме, људи и догађаји, Дервента 2009; Исказ протојереја-ставрофора Славољуба Тривића од 28. децембра 2012.  године.


Филијални храм у Мишинцима:

Једнобродни храм „ Св. Тројице “димензија 13,40 х 9,50 метара са градњом се почело 1998, а темељ је исте године 1. августа освештао Његово Преосвештенство Епископ Зворничко - тузлански Василије Качавенда. Градња храма је завршена 2000. године када је 30. септембра храм освештао надлежни Архијереј. Од грађевинског материјала су коришћени бетон, ситна печена цигла и жељезо, а лађа цркве је покривена бибер-цријепом, олтар, апсиде и звоник бакром, има звоник и једно звоно. Пројекат је радио ДОО „ЕНТА - R“ Дервентски Луг- Дервента, архитекта Боро Петковић из Дервенте. Рађен је по узору на храм у Блажевцу код Пелагићева (парохија поребричка).

Светиње:                                            
На Ђекића камењу има осам гробних мјеста из другог свјетског рата, а први је ту сахрањен Лазо Кузмановић 1943. године. Пољска молитва се обавља испред храма св. Тројице и на поменутом Ђекића камењу на Духовски понедјељак. Молитвиште је обиљежено крстом.


Црквена умјетност:                                

Храм није живописан. Иконостас је радио од јеловине и храстовине Неђо Кузмановић из Дервенте, а постављен је у јуну 2000. године, а иконе  у увгусту исте године је сликао Александар Васиљевић из Добоја. 


Црквене зграде:                                

Светосавски дом, димензија 12,03 х 6,06 метара + 1,75 х 1,90 метара грађен је од јуна 2002, а потпуно завршен и освештан 25. септембра 2004. године од стране надлежног Архијереја.

Гробља:                                        

Сватовско гробље (Ђекића камење), некропола у Мишинцима која се налази на активном православном гробљу покрај пута, на јужној страни узвишења близу кућа Ђекића.                                 Налазила су се четири мрамора у облику стела на правцу исток-запад. Један је био украшен мотивима кружних удубљења, а на бочној страни другог мрамора налазио се оштећен ћирилички натпис „Овдје лежи Митран Вукичевић на својој баштини за вријеме цара Сулимана“.
Подигнут је и споменик палим борцима Отаџбинског рата 1992-1995. године, који је освештан 30. септембра 2000. године.

Ктитори, приложници и добротвори:                    

Недељко Ђурић, Митар Кузмановић, Дарко и Бранко Кузмановић, + Маринко Кузмановић, Никола Ђекић, Саво Ђекић, Бранко У. Кузмановић, +Бранко Т. Кузмановић, Перо Ж. Ђурић, Перо Б. Кузмановић, Марко М. Кузмановић, Никола Ђурић, Душан Б. Кузмановић, Никодин Кузмановић и Перо С. Кузмановић. 

Извори и литература: Борислав Бабић, Мала Сочаница – вријеме, људи и догађаји, Дервента 2009; Исказ протојереја-ставрофора Славољуба Тривића од 28. децембра 2012. године.

Филијални храм у Великој Сочаници (на Централном гробљу):


Једнобродни храм „ Рођења Пресвете Богородице “ димензија 5,30 х 10 метара отпочета је у јулу 2001. године. Освећења темеља није било. Градња храма је завршена у августу 2004, године, а на Цвијети 4. априла исте године храм је освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Од грађевинских материјала употребљени су: бетон, врло мало ситне печене цигле, жељезо, црква је покривена бакром, има куполу, звоник и једно звоно. Пројекат је радио ДОО „ ЕНТА-R“ Дервентски Луг,- Дервента, архитекта Боро Петковић из Дервенте, а рађен је по узору на храм св. Јована Владимира на Липи (парохија подновљанска у Подновљу).
На спољашњем зиду храма постоје двије плоче са лијеве и десне стране, на једној су уписана имена оних на чијим се гробним мјестима храм налази, а на другој подаци о изградњи и освећењу самог храма.


Црквена умјетност:                                

Храм није живописан. Иконостас од росфраја је радио Жељко Марић из Дервенте. Иконе је насликао Александар Васиљевић из Добоја.


Ктитори, приложници и добротвори:                       
 Ктитори храма су мајка Мира и  син Милорад Новаковић из Велике Сочанице. На дан освећења одликовани су орденом  св. Саве од стране Епископа зворничко-тузланског Василија.



Извори и литература: Борислав Бабић, Мала Сочаница – вријеме, људи и догађаји, Дервента 2009; Савко Пећић, Животок – Дервентске каскаде 2, Дервента – Бања Лука 2008; Дамир Кљајић, Дервентски крај – простор, вријеме, људи; Бања Лука 2012; Исказ протојереја-ставрофора Славољуба Тривића од 28 децембра 2012. године.






Филијални храм у Малој Сочаници






Филијални храм у Мишинцима





Филијални храм у Великој Сочаници (на Централном гробљу)




 



Свештеник



Протојереј – ставрофор Славољуб Тривић

Славољуб Тривић, рођен у Градачцу 21. марта 1973. Богословију св. Арсенија Сремца завршио је 1993. Уписао је Богословски институт СПЦ при Богословском факултету 1993. У чин ђакона рукоположен је  1. октобра, а у чин свештеника 6. октобра 1995. Одликован је чином протојереја-ставрофора 12. фебруара 2010. одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Био је члан редакцијског одбора књиге Мала Сочница, вријеме, људи и догађаји (2009).  Црквена општина сочаничка у Сочаници добила највеће општинско признања “ ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКУ ПОВЕЉУ” 2005.године, поводом Крсне славе дервентске општине. Изабран за личност године у области хуманитарног рада у Републици Српској, у акцији „ Глас Српске бира личност 2006. године.“Положио стручни испит за вјероучитеља на Богословском факултету у Београду 2001. године
Ожењен је супругом Сњежаном и има дјецу Илију (1996), Свјетлану (1999) и Милицу (2007).


Вел. Сочаница бб, 74418 М. Сочаница
+ 387 53 322 300
+ 387 65 522 669
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 21st.