Парохија мајевачка (Мајевац код Добоја)

 


Парохијски храм Покрова Пресвете Богородице:
Једнобродна грађевина димензија 22,6 х 8,8 метара са звоникoм високим 22 метра почела је да се подиже 1936. године. Њене темеље освештао је Епископ зворничко-тузалански Нектарије Круљ. Градња је завршена 1963. и освештана је од стране Епископа зворничко-тузланског Лонгина Томића. Грађена је од ситне опеке, покривена цријепом и има звоник са два звона. Пројекат је прекопиран са цркве у Слатини код Бањалуке. У посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. храм је бомбардован тенковским гранатама од којих је звоник претрпио оштећења.


Црквена умјетност: Живопис тренутно ради Александар Черековић из Сремске Митровице. Постављен је нови иконостас од храстовине, рад Александра М. из Модриче. Иконе је сликао Петар Билић.

Црквени и културни живот: Постоји Светосавска омладинска заједница која се бави добротворним радом и помаже око богослужења у цркви.

Матичне књиге: Воде се од 1871. године. Један дио (везан за период непосредно прије Другог свјетског рата) однијели су комунисти и никада није враћен.

Црквене зграде: Парохијски дом са продавницом и гориоником за свијеће, димензија 10 х 11 метара завршен је 2002. године. Светосавски дом димензија 12,5 х 7,5 метара завршен је такође 2002. године.

Гробље: Налази се поред пута у Мајевцу, измјештено од села, а најстарији споменици датирају са почетка XIX вијека. Постоји и спомен-костурница војницима Југословенске војске у отаџбини коју су подигли браћа Душан и Владо Никлановић.

Свештенство: Ристо Поповић (1800-1827), Стеван, Андрија, Алекса, Симеон (1827-1892); прото Симеон има тројицу синова: Јована, Ђорђа и Васу. Његов унук Богдан Поповић долази на мајевачку парохију 1924. године и остаје до 1968. Затим иду: Недељко Пајић (1968-1971), Милош Субић (1971-1972), Милан Танацковић (1972-1975), Ристо Ћирковић (1975-1984), Стево Јовић (1984-1990), Јово Бановић (1990-1996), Љубиша Вујичић (1997-2002), Миладин Вуковић (2002-2011), Никола Јањушић (2011- ).

Ктитори, приложници и добротвори: Сретеније Миљевић, Невенка Лепановић, Слободан Митровић.

Извори и литература: Исказ јереја Николе Јањушића од 30. децембра 2012. године.



Филијални храм у Трњанима:
Црква Св. Пророка Илије је једнобродна грађевина димензија 8 х 6,6 метара са звоником високим 10,5 метара. Њена градња је започела 1998. године, а темеље је годину дана касније освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузалански Василије Качавенда. Исте 1999. године завршена је градња и храм је освештан од стране надлежног архијереја. Грађен је од ситне цигле, покривен бакарним лимом, а има куполу и звоник у облику преслице и једно звоно. Пројекат је рађен по узору на гробље у Шамцу.



Црквена умјетност: Храм је већим дијелом живописан у периоду од 2005. године. Радове је изводио Никола Ђуровић из Косјерића. Иконостас је од трешњиног дрвета радио Миленко Окомић из Кутловца, а иконе је сликао Александар Васиљевић из Добоја.

Црквене зграде: Постоји помоћна зграда са продавницом свијећа и тријемом за окупљање народа. Саграђена је 2008 године, а димензија је 8,5 х 2,6 метара. Постоји чесма коју је подигла породица Марковић 2008. године.

Гробље: Налази се изнад храма на земљишту породице Поповић. Први је сахрањен Никола Миљевић 15. октобра 1941. године. Постоји споменик палим борцима из Одбрамбени-отаџбинског рата који је подигнут 2002. године прилогом вјерног народа из Трњана.

Свештенство: Миладин Вуковић (1999-2011), Никола Јањушић (2011-).

Ктитори, приложници и добротвори: Сретеније Миљевић, Срето Којић и Слободан Митровић.

Извори и литература: Исказ јереја Николе Јањушића од 30. децембра 2012. године.


Филијални храм у Божинцима:    
Једнобродна Црква Св. Великомученика Георгија (Пренос моштију – Ђурђиц) димензија 10 х 4,5 метара и висином звоника 7,5 метара почела је да се гради 1988. године. Њене темеље је 16 октобра 1988. године освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије. Радови су окончани и храм је освештан од стране надлежног архијереја 16. јула 1989. године. Грађен је од опеке, а покривен ситним цријепом. Стари храм у Божинцима који је био саграђен од дрвета порушиле су усташе 1941. године, али је сачувано звоно.


Црквена умјетност: Храм је живописао 2007. године Никола Ђуровић. Иконостас од липовог дрвета радио je 2011. године Витомир Марковић из Растуше код Добоја. Иконе је сликао Александар Черековић из Сремске Митровице.

Црквене зграде: Гробљанска зграда за потребе народа (6 х 5 метара), саграђена 1992. године.

Гробље: Налази се поред цркве. Многи гробови су преорани и оскрнављени у Другом свјетском рату, јер су усташке јединице ту имале бункере како би надгледале комуникацију. Многи војници Павла Ђуришића који су у повлачењу 1945. ишли преко Босне, изморени од тифуса, сахрањени су тамо. Најстарији споменик је Танасија Радоњића, по предању из позног средњег вијека.

Свештенство: Јово Бановић (1990-1996), Љубиша Вујичић (1997-2002), Миладин Вуковић (2002-2011), Никола Јањушић (2011-).

Ктитори, приложници и добротвори: Зоран Ђукић, Јован Тубић, Станиша Околић и Стево Околић.

Извори и литература: Исказ јереја Николе Јањушића од 30. децембра 2012. године.



Филијални храм у Горњем Мајевцу:
Једнобродна Црква Св. Апостола Петра и Павла димензија 10,5 х 5,7 метара почела је да се зида 1989. године. Освештана је од стране Епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде 1997. године. Грађена је од ситне цигле, покривена цријепом и има звоник са једним звоном. Овај храм је подизан на темељима старијих свештених здања која су рушена у Првом и Другом свјетском рату. Та „Ћелија” се налазила недалеко код дома свештеника Поповића. Свештеника Стеву су интернирали Аустро-Угри 1914. године, а усташе су порушиле ону цркву коју је подигао Богдан Поповић, син попа Стеве.



Црквена умјетност: Има импровизовани иконостас.

Црквене зграде: Помоћна зграда (11 х 6 метара) за потребе вјерника саграђена је 1997. године.

Гробље: Налази се поред храма, а споменици су са почетка XIX вијека, али нису читљиви.

Свештенство: Јово Бановић (1990-1996), Љубиша Вујичић (1997-2002), Миладин Вуковић (2002-2011), Никола Јањушић (2011-).

Ктитори, приложници и добротвори: Драгослав Кнежевић са породицом.

Извори и литература: Исказ јереја Николе Јањушића од 30. децембра 2012. године.


Филијални храм у Шешлијама:
Једнобродна Црква Св. Петке Параскеве почела је да се подиже 1998. године. Димензија је 15,5 х 6,5 метара, а звоник је висине 21 метар. Темеље је освештао Његово Преосвештенство Епископ-зворничко тузлански Василије Качавенда 2. новембра 2003. године. Градња је завршена, а храм је освештан од стране надлежног архијереја 30. октобра 2005. године. Грађен је од ситне цигле и крупне опеке, покривен цријепом и дјелимично бакарним лимом. Има звоник и једно звоно.



Црквена умјетност: Дјеломични живопис је радио Никола Ђурковић 2007. године. Иконостас од дивље трешње радио је Миливоје Божић са Озрена. Иконе је сликао Милојко Продановић из Кулаша.

Свештенство: Миладин Вуковић (2002-2011) и Никола Јањушић (2011-).

Ктитори, приложници и добротвори: Мирко Стојчиновић, Славко Ковач, Зоран Гајић, Невенка Лерановић, Срето Којић.

Извори и литература: Исказ јереја Николе Јањушића од 30. децембра 2012. године.


Филијални храм у Ритешићу:
Једнобродна Црква Рођења Св. Јована Крститеља димензија 15,5 х 8,5 метара са висином звоника од 22 метра почела је да се гради 28. новембра 2006. године. Темеље је освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда 26. маја 2007. године. Градња је у току. Пројекат је прекопиран са храма у Љесковим Водама (архитекта Драган Даниловић). Има звоник, а звоно треба да се набави.



Црквене зграде: Постоји гробљанска зграда уз цркву која служи за потребе народа.

Гробље: Налази се преко пута храма. Споменици датирају са почетка XIX вијека. Мјештани села Ритешић су подигли споменик погинулим борцима из Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. године.

Ктитори, приложници и добротвори: Весељко Старчевић, Слободан Старчевић, Ђорђе Дујаковић, Сретеније Миљевић, Зоран Гајић.

Извори и литература: Исказ јереја Николе Јањушића од 30. децембра 2012. године.


Филијални храм у Ритешићу:
Једнобродна Црква Св. Василија Острошког димензија 11,5 х 8,5 метара са висином звоника од 15 метара почела је да се подиже 2009. године. Темељи нису освештани, а радови на храму су у току. Пројекат је урадио Драган Даниловић из Добоја. Гради се од ситне опеке и тесаног камена, покривен је лимом, а има једну куполу и звоник у облику преслице.



Ктитори, приложници и добротвори: Ктитор и задужбинар храма је Ђорђе Дујаковић из Ритешића који је сам подигао овај храм.

Извори и литература: Исказ јереја Николе Јањушића од 30. децембра 2012. године.

 

 

Свештеник


Парох: Никола Јањушић рођен je 1. маја 1986. у Какњу. Завршио је Богословију Св. Јована Златоустог у Кргагујевцу 2001. године. Апсолвент је Православног богословског факултета Св. Василија Острошког у Фочи. Рукоположен је у чин ђакона 14. Августа, а у чин свештеника 15. августа 2011. године руком Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Василија.  Ожењен је супругом Тањом.

Јереј Никола Јањушић
74216 Мајевац
+ 387 53 278 042
+ 387 65 280 604

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 21st.