Парохија осињска (Осиња код Дервенте)




Парохијска Црква Св. Пантелејмона: Једнобродна црква димензија 14,5 х 6,5 метара завршена је 1964. године, а освештао ју је Епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић. Око изградње се старао игуман Софроније Ракетић, администратор парохије. Грађена је од цигле и армираног бетона, покривена је цријепом, има звоник и једно звоно. Памти се, из турског времена, црква брвнара која је подигнута на земљишту фамилије Новић. Храм је први пут генерално обновљен у вријеме пароха Милоша Субића, а кум је био Живко Станковић из Осиње. Освећење је извршио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије 9. августа 1988. године. Друга генерална обнова је започела у мају 2012. године и још увијек траје. 

Матичне књиге: Све су уништене у Другом свјетском рату или одзете од стране комуниста. Поново се уредно воде од 1956. године.

Црквене зграде: Парохијски дом (150 m2) је усељен 1999. године, није комплетно завршен. Урађен је и темељ Светосавског дома површине 400 m2. 

Гробља: Ђекића гробље и гробље код саме цркве.

Свештенство: Као први парох осињски се памти Ђеко Новић. Затим долази породица Лугоњића из Јелањске. Лугоњићи су били свештеници са кољена на кољено. Затим долазе Марко Јелић из Лијешћа и син му Миливоје, а послије њих Вид Радоњић (рођен 1906, кога су усташе 1941. отјерале са породицом у логор звани Штапара(фабрика штапова), а затим у Цапраг код Сиска, да би на крају био протјеран у Србију). Посљедњи пут је примјећен на Требави међу четничким јединицама, али му се 1944. губи сваки траг. Послије Другог свјетског рата у Осињу се враћа Миливоје Јелић и тамо службује до 1960. Парохијом осињском администрира од 1961. до 1964. Драгољуб Стевановић из штрбачке парохије (епархија бањалучка). Послије тога за администратора долази игуман Софроније Ракетић (1964-1966). Затим слиједе: Јован Јовић (1966-1970), администратор парохије Душан Јокић (са парохије бузетске, епархија горњокарловачка) (1970-1972), Милош Субић (1972-2000, када се упокојио, а својим животом и радом је оставио дубоког трага у народу). Радојица Ћетковић је 30. јануара 1995. постављен на новоформирану Другу парохију осињску коју опслужије до 15. новембра 2001. године. Друга парохија осињска остаје упражњена до 1. јануара 2004. када је на њу постављен Зоран Станић. Године 2000, дана 29. јануара, на мјесто првог пароха је дошао Слободан Тошић, а након њега од 1. септембра 2012. године на прву парохију осињску је постављен Бранислав Пејчић.

Ктитори, приложнци и добротвори: породица Новић, Милан Стјепановић, Ђорђе Ђока Новић, Живко Станковић, Драго Наградић, Драгољуб Ћустић.

Извори и литература: Исказ јереја Бранислава Пејчића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у Горњим Церанима:
Градња једнобродне Цркве Покрова Пресвете Богородице димензија 21 х 14 метара започета је у мјесецу септембру 2001. године. Темеље је 14. октобра исте године освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије Качавенда. Храм је завршен и освештан 15. јула 2006. године од стране надлежног архијереја. Грађен је од цигле и армираног бетона, има звоник и једно звоно.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је радио јереј Перица Параклис из Бранковине код Ваљева.

Гробља: Гробље у Горњим Церанима и у засеоку Лазаревићи. У порти је подигнут споменик борцима Војске Републике Српске и цивилним жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. године.

Свештенство: Слободан Тошић (2001-2012), Зоран Станић и Бранислав Пејчић.

Ктитори, приложници и добротвори: свештеник Драган Каиновић са супругом Миленом, Цвјетко Лукић, Јованка Ђекић-Вукичевић, Саво Аџић, Радован Пазуревић, Видомир и Босиљка Благојевић.

Извори и литература: Исказ јереја Бранислава Пејчића од 31. децембра 2012. године.    


Филијални храм у Црнчи:
Једнобродна Црква Св. Петке димензија 15 х 11 метара почела је да се подиже 1996. године, а темељи су освештани на Петровданске покладе 1997. године. Градња је окончана и храм је освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије 4. августа 2007. године. Од грађевинског материјала коришћена је ситна пуна цигла, цријеп и лим, а храм има звоник и једно звоно.

Црквена умјетност: Храм није живописан, а иконостас је радио свештеник Перица Параклис из Бранковине од храстовог дрвета.

Гробље: у средини (центру) села.

Црквене зграде: Постоји Светосавски дом, тријем отвореног типа на 12 стубова, завршен је комплетно 2012. године, а задужбина је Драгана и Зоре Богдановић.

Свештенство: Милош Субић (1973-1999), од 1999. Радојица Ћетковић.

Ктитори, приложници и добротвори: Сретенко Пијетловић, Љубиша Скробић, Драган Богдановић.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Зорана Станића од 16. децембра 2012. године.



Филијални храм у Јелањској:
Једнобродна Црква Рођења Пресвете Богородице димензија 13 х 8 метара почела је да се зида 1999. године када је и освештао темеље Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије. Изграђени храм је освештао надлежни архијереј 21. септембра 2004. године. Грађен је од блок цигле, покривен је цријепом и лимом, има звоник и једно звоно. Постоји предање о старијој цркви и свештеницима који су сахрањени на Лугоњића гробљу.

Црквена умјетност: Није живописан. Иконостас је од храстовине радио свештеник Перица Параклис из Бранковине, али и иконе.

Гробља: Њивар, Марића гробље, Лугоњића гробље, Рауковића и Ђермановића гробље.

Црквене зграде: Светосавски дом димензија 13 х 8,5 метара, гради се од 2009. године. Покривен је, постављена је столарија, али није завршен. 

Свештенство: Милош Субић (1973-1999), Радојица Ћетковић (1995-2001), Слободан Тошић (2001-2012), Зоран Станић (2004-), (Бранислав Пејчић 2012-).

Извори и литература: Исказ протонамјесника Зорана Станића од 23. децембра 2012. године.

 

 

 

 

Свештеници

 

 

Парох: Бранислав Пејчић рођен је у Добоју  6. октобра 1987. Завршио је Богословију  Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима 2006. Апсолвент је Православног богословског факултета Универзитета у Београду. У чин ђакона рукоположен је 9. августа, а у чин свештеника 14. августа 2012. од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Говори енглески језик. Ожењен је супругом Јованом и има сина Арсенија.

Први парох парохије осињске

Јереј Бранислав Пејчић
74412 Осиња

+ 387 66 259 253

 

 

 



Парох: Зоран Станић, рођен у Славонском Броду 2. августа 1977. Завршио је Богословију „Света Три Јерарха“ у Фочи 1999. Дипломирао је на Кијевској духовној академији 2003. године. Рукопложен је у чин ђакона 28. јуна, а у чин свештеника 6. јула 2003 године од стране Његовог Преосвештенства Епикопа ворничко-тузланског Василија. Одликован чином протонамјесника 20. априла 2012.  Ожењен је супругом Татијаном и има дјецу: Николаја (2004), Анастасију (2006) и Ангелину (2009).

Други парох парохије осињске

Протонамјесник Зоран Станић
74412 Осиња

+ 387 53 482 329
+ 387 65 495 210

 

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 26th.