Парохија у Винској (Винска код Брода)


Црква Рођења Пресвете Богородице: Једнобродна црква димензија 15,2 х 8,8 метара почела је да се гради 1929. године. Темеље је у јесен исте године освештао Епископ бањалучки Василије Поповић. Градња је завршена 1936. године, када је храм освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Здање је подигнуто од првокласне цигле, а темељ је од камена. Има звоник и једно звоно. Пројекат је урађен и издат у Београду 1929. године (пронађен је дио пројектне документације). Храм је у Другом свјетском рату оскрнављен од стране њемачке војске јер је био претворен у војни магацин. У Одбрамено-отаџбинском рату црква је 1992. године била запаљена и оштећена. Храм је обнављан 1993. године, а 2008. је реновирана спољашњост, дозидана је купола и покривена је бакром. Године 2009. урађен је звоник, а 2010. је реновирана унутрашњост.
Постојао је старији храм на гробљу у Винској.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од сувог липовог дрвета израђен је у предузећу „Станил“ М. Д. из Модриче чији је власник господин Горан Илић. Иконе је сликала Нина Јанковић из Модриче.

Црквени и културни живот: Постоји црквена библиотека и Коло српских сестара основано 30. марта 2010. године.

Матичне књиге: Одузете 1946, а враћене 1967, изгорјеле су у грађанском рату.

Црквене зграде: Парохијски дом је подигнут 2003. године и димензија је 10 х 9 метара, а фасада није завршена.

Гробље: У близини цркве, а најстарији је споменик Милке Џабић (1866-1899). У храму постоји спомен-плоча погинулим војницима Војске Републике Српске, подигнута 2002. године.

Свештенство: Илија Берић (од 1934), Здравко Борисављевић (у Другом свјетском рату); Душан Лапчевић, Александар Ченић (касније рашчињен), игуман Софроније Ракетић (до 1961), Серафим Љубојевић (1961-1963), Мирко Трифуновић (1963-1975), Милан Танацковић (1975-1983), Мирко Трифуновић (1983-1985), Бранко Ђурић (1985-1998), Предраг Ћирковић (1998-2009).

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.




1. Филијални храм у Горњим Врелима (Горња Врела, Брод):
Градња једнобродне Цркве Св. Архангела Гаврила димензија 9,6 х 4 метара је започела 1991. године. Темеље је освештао прота Бранко Ђурић, а постављени су још 1988. године.  Грађевински радови су окончани 2000. године када је храм освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Василије. Грађен је од блока-цигле, покривен је цријепом, а има звоник и једно звоно. Пројекат је прекопиран са храма из Горњег Вишњика, само је већих димензија.

 

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од боровог дрвета су даривали Перо и Дара Трифуновић из Г. Вишњика. Иконе су каширане и урамљене.

Гробље: Налази се у Доњим Врелима на тромеђи Грк-Горњи Вишњик-Доња Врела. Поред храма постоји спомен плоча погинулим борцима Војске Републике Српске из Горњих Врела постављена је 1999.године.

Свештенство: Предраг Ћирковић (2000-2009), Дарко Вукомановић (2009-).

Ктитори, приложници и добротвори: Тешан Ђукић из Г. Врела је даровао земљиште цркви.

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.


2. Филијални храм у Великој Брусници (Велика Брусница – на гробљу):
Градња једнобродне Цркве Пресвете Тројице димензија 6,6 х 3,46 метара почела је 1990. године када је темеље освештао протојереј Бранко Ђурић. Завршени храм освештао је 1991. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Од грађевинског материјала коришћен је блок. Црква је  покривена цријепом и има звоник и једно звоно.

 

Црквена умјетност: Иконостас су од букве израдили браћа Ђорђе, Богдан и Тома Видић из Велике Бруснице. Иконе нису стављене на иконостас.

Гробље: Храм се налази на самом гробљу. Надгробни споменици су доста стари, али нема читљивих натписа

Свештенство: Бранко Ђурић (1991-1998), Предраг Ћирковић (1998-2009), Дарко Вукомановић (2009 -).

Ктитори, приложници и добротвори: Милан Видић, Богдан Видић, Томо Видић, Ђорђе Видић и Милан Ђурић.

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.



3. Филијални храм у Малој Брусници (Мала Брусница, Брод):
Градња једнобродне Црква Успења Пресвете Богородице димензија 17,5 х 7,6 метара почела је око 1932. године. Радови су окончани 1936, а храм је годину дана касније освештао Епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Од грађевинског материјала коришћени су ситна цигла и камен, а црква има звоник и два звона. Храм је оштећен у Другом свјетском рату. Детаљнија обнова била је 1989-1991. године. У Одбрамбено-отаџбинском рату било је мањих оштећења у унутрашњости, али храм није паљен, нити је рушен. Обновљен је и освештан 1994. године од стране надлежног архијереја.

Црквена умјетност: Иконостас из 1937. године је направљен од храстовине, а дар је Косте и Тоде Пантића.. Старе иконе које су страдале у Другом свјетском рату сликао је Грубер „млађи“ из Славонског Брода, а нове иконе је радио Војко Митрић.
 
Свештенство: До Другог свјетског рата Мала Брусница била је засебна парохија у којој су служили Драгомир Аћимовић и Мито Блажић.

Ктитори, приложници и добротвори: Косто Пантић и Мирко Радовановић.

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.


4. Филијални храм у Малој Брусници (Мала Брусница – на гробљу):
Градња једнобродне Цркве Св. Георгија димензија 8,5 х 4,8 метара (највјероватније) је започела од 1932. године. Градња је завршена 1937. године када је храм освештао Епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Грађен је од цигле, покривен цријепом и има звоник и једно звоно. Храм није рушен ни у једном рату.

Црквена умјетност: Храм је живописан 1937. године. Живопис је барокизирајући, са великом утицајем римокатоличке иконографије. (Ктитор Косто сликан је у фрањевачкој мантији изнад западних врата како приности храм).

Гробље: Налази се 300 m далеко од храма Успења Пресвете Богородице, а најстарији је споменик из 1821. године на коме се разазнаје „Гаврановић“. 

Свештенство: Драгољуб Аћимовић и Мито Блажић, а од 1945 опслужују свештеници из Винске: Игуман Софроније, Игуман Серафим Љубојевић, Мирко Трифуновић, Милан Танацковић, Бранко Ђурић, Предраг Ћирковић, Дарко Вукомановић.

Ктитори, приложници и добротвори: Косто Пантић са супругом Тодом подигао је овај храм са жељом да у њему буду сахрањени.

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.


5. Филијални храм у Грку:
Градња једнобродне Црква Св. Тројице димензија 4,7 х 3,5 метара почела је 1990. године, што је и почетак реновирања храма који постоји још послије Другог свјетског рата. Темељи нису освећивани, него су темељи старог храма обзидани и проширени. Дозиђиван је и звоник. Градња је завршена 1991. године, а храм је освештан 6. августа 1995. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде. Црква је грађена од ситне цигле, покривена је цријепом и има звоник и једно звоно. Храм није рушен нити скрнављен у посљедњем рату, а сачуван је захваљујући комшијама Хрватима који су живјели у близини.

Гробље: За село Грк налази се у Доњим Врелима, на тромеђи Грка, Доњих Врела и  Горњег Вишњика. Најстарији надгробник је из 1896. Има, по свој прилици, и старијих, али нису читљиви. Поред храма постоји споменик погинулим војницима Војске Републике Српске који је постављен 2000. године.

Свештенство: Душан Лапчевић, Александар Ченић (касније рашчињен), игуман Софроније (до 1961), игуман Серафим Љубојевић (1961-1963), Мирко Трифуновић (1963-1975), Милан Танацковић (1975-1983), Мирко Трифуновић (1983-1985), Бранко Ђурић (1985-1998), Предраг Ћирковић (1998-2009).

Ктитори, приложници и добротвори: породица Станоје Чечавац, Живко Патковић, Мићо Игњатић, Васо Видић. 

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.


6. Филијални храм у Доњем Клакару: Градња једнобродне Цркве Св. Великомученика Цара Лазара Српског димензија 7,1 х 7 метара започета је 1990. године. До почетка рата зид је изграђен до висине 1, 2 м. Градња је завршена 2000. године, а храм је 28. маја исте године освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Храм је грађен блоком и фасадном циглом, а покривен је цријепом и има куполу, звоник и једно звоно. Пројекат је радила архитекта Весна Поповић из Београда, а преузет је са капеле гробља у Шамцу.

Црквена умјетност: Иконостас од буковог дрвета је израђен у Грађевинско-индустријском предузећу у Броду. Иконе су каширане и урамљене.


Црквене зграде: На источној страни, испред олтара, постоји зградица чија је градња започета 1985, а била је првобитно замисшљена од стране Јове Ђурића као библиотека за село. Финансирана је од његових личних средстава.

Гробље: Налази се на крају села. Са краја је XVIII вијека. Најстарији сачувани споменик из 1808. године има уклесано презиме Чанчар.

Свештенство: Предраг Ћирковић (2000-2009), Дарко Вукомановић (2009-).

Ктитори, приложници и добротвори: Јово Ђурић, Недо Видић (директор „Косиг Дунав Осигурања“).

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.



7. Филијални храм у Винској (Заселак Сабаштан, Винска, Брод): Једнобродна Црква Вазнесења Господњег димензија 5,5 х 4,6 метара чија је градња започета 1991. године. Прије рата је подигнут темељ и нешто материјала је било припремљно и постављено поред темеља. Материјал је одвукла хрватска војска која је заузела Винску 1992. године. Храм је подигнут на молитвишту гдје су се држале пољске молитве за Спасовдан. Градња је завршена 1999. године, а храм је освештан 17. априла 1999. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде. Грађен је од цигле и покривен је цријепом. Има звоник и једно звоно.


Гробље: Налази се у другом дијелу села.

Свештенство: Предраг Ћирковић (2000-2009), Дарко Вукомановић (2009-).

Ктитори, приложници и добротвори: Душан Ђујић, даривао је земљу за подизање храма.

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.


8. Филијални храм у Винској: Градња једнобродне Црква Св. Пророка Илије (Стари Храм) димензија 6,6 х 3,35 метара је почела 1972. године. Храм је завршен 1974. и освештан од стране Епископа зворничко-тузланског Лонгина Томића. Од грађевинског материјала коришћена је ситна цигла, храм је покривен ситним цријепом, има звоник и једно звоно (пребачено је на нову цркву). Предање говори и о постојању старијег храма (од дрвета) посвећеног Св. Пророку Илији такође, који је био близу шуме у коју је народ могао да се склони када дођу Турци.


Гробље: Храм се налази на гробљу.

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.



9. Филијални храм у Винској:
Једнобродна Црква Св. Пророка Илије (нови храм) димензија 5 х 7,5 метара почела је да се зида 4. јула 2010. године. Темеље је освештао јереј Дарко Вукомановић. Градња је завршена средином септембра, а храм је освештао 13. новембра 2010. године Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Храм је зидан блоком, звоник је од армираног бетона и има једно звоно (пренесено са старе капеле).


Црквена умјетност: Иконостас од липовог дрвета израдило је предузеће „Станил“ М. Д. власника Горана Илића. Постављене су каширане иконе. 

Гробље: Налази се близу парохијске цркве, а најстарији је споменик Милке Џабић (1866-1899).

Ктитори, приложници, добротвори: Марко Видић подигао је храм и у потпуности сносио све материјалне трошкове градње храма, а за покој душе сина Паве који је погинуо у претходном рату.

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.


10. Филијални храм у Унки: Једнобродна Црква Св. Козме и Дамјана димензија 7,5 х 4,5 метара почела је да се подиже 1990. године. Темеље је освештао протојереј Бранко Ђурић. Грађевински радови на храму су завршени 1996. године када је храм освештан од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Василија. Грађен је од цигле и армираног бетона, а покривен је цријепом, док је звоник покривен лимом и има једно звоно. Пројекат је прекопиран са цркве у Г. Вишњику (парохија Подновље). Постојао је, поред овог садашњег, и стари храм, подигнут послије Другог свјетског рата, а обновљен 1972. године и освештан од стране проте Новака Петровића.

Црквена умјетност: Иконостас је направљен од храстовине у Грађевинско-индустријском комбинату (1993-1994) у Броду. Постављене су каширане иконе.

Ктитори, приложници и добротвори: Богдан Игњатић (дао земљу за храм), а мјештани су између себе направили разрез и сви заједно помагали су градњу.

Извори и литература: Исказ јереја Дарка Вукомановића од 22. децембра 2012. године.

 

 

Свештенство




Парох: Дарко Вукомановић, рођен у Тузли 31. августа 1979. године. Завршио је Богословију „Света Три Јерарха“ 1999. године у Србињу. Богословски Институт је завршио 2002. године, а дипломирао је на Богословском факултету 2006. године у Београду. Рукоположен је у чин ђакона 25. октобра, а у чин свештеника 26. октобра 2009. године од стране Епископа зворничко-тузланског Г. Василија. Одликован је правом ношења црвеног појаса од стране Епископа Валија 18 новембра 2012. године. Постављен је за пароха у Винској 1. децембра 2009. године. Ожењен је супругом Јелисаветом и има дјецу Павла (2010) и Јану (2012).

Јереј Дарко Вукомановић
74455 Винска

+ 387 53 480 595
+ 387 66 706 530

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 26th.