Парохија подновљанска (Подновље код Добоја)



Парохијска црква Преображења Господњег: 
Једнобродна црквена грађевина димензија 16 х 7 метара почела је да се зида 1987. године. Темеље је 1. маја 1988. освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда, а завршени храм је исти архијереј освештао 4. августа 1991. године. Грађена је од цигле и бетона, звоник је покривен бакром, а лађа и олтар бибер цријепом. Звоник је у оквиру цркве и има једно звоно.
Црква је оштећена са сјеверне стране у рату 1992-1995. Године, 8. маја 1992. године (Марковдан) када је Подновље по први пут гранатирано у 15 часова и 45 минута од стране хрватских војних јединица. Храм је обновљен генерално 1999. године, када су саниране посљедице рата и гранатирања, а није освећиван и звоник је дигнут за још једну етажу.
На старом храму Пресвете Тројице, гдје се сада гради манастирска црква, мјештани индоктринирани новом идеологијом су скидали крст са цркве. Народ као прст Божији и казну узима то што те породице данас немају потомства.



Црквена умјетност: Храм није живописан. Постоји иконостас који је израдио од оплемењене иверице архитекта Саво Кривокапић из Добоја. Престоне иконе и Тајна вечера су из старе цркве, а остале иконе је сликала Горанка Илић из Шамца.

Црквене зграде: На мјесту гдје је садашњи храм постојао је парохијски дом, који је покривен 1940. године, а 1946. порушен од стране комуниста. Сав материјал је уграђен у Задружни дом у Подновљу.
Постоји парохијски дом, површине 140 m2 (приземље и спрат) који је грађен 1977-1989. године. Градња Светосавског дома је започета 2011, а укупне је површине 250 m2 и изливена је плоча и постављена спољашња ПВЦ столарија.

Матичне књиге: Воде се од 1890. године крштених, вјенчаних и умрлих, као и домовник. Послије 1945. су одузете, а враћене су 2012. у очајном стању и сада су на конзервацији и коричењу.

Гробља: Подновље – старо гробље не зна се од када датира; Глоговица – ново гробље је основано 2002, а прва сахрањена је Даниловић Драгица (сахрањена 30. октобра 2002), Буковица – на камену је писала година 1489, али је однешен!

Свештенство: Теодор Цвијић (1864-1876), Симеон Поповић (1876-1884), Јосиф Поповић (1884-1925), Илија Ракић (1925-1941), за вријеме Другог свјетског рата Симеон Поповић, Богдан Поповић (1945-1966), Недељко Пајић (1966-1970), Милош Субић (1970-1972), Милан Танацковић (1972-1975), Митар Топаловић (1975-1980), Миладин Сркић (1980-1983), а од 1983. Милорад Бајбић.

Црквени и културни живот: Постоји библиотека која броји 120 књига, а такође и Коло српских сестара које има 83 чланица и које је у току рата водило бригу о избјеглицама, рањеницима и војницима на фронту.

Приложници, ктитори и добротвори: Миленко Ивковић из Глоговице, Славко Ковачевић из Подновља, Мирко Околић из Подновља, Мирко Стојчиновић из Ритешића, Милош и Марица Ђурић из Подновља, Милован Ђурђић са синовима из Подновља.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Милорада Бајбића од 3. јануара 2013. године.







Филијални храм у Глоговици:
Изградња Црквe Св. Великомученика Прокопија димензија 18 х 9 х 24 метара је у току.  Почела је да се зида 2003. године, а темеље је освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузланско Господин Василије 10. августа 2003. године. Свештено здање је подигнуто од ситне цигле, бетона и жељеза, закровљено је бетонском плочом, а звоник је висок 24 метра и има једно звоно и куполу. Пројекат је урадила Слађана (Жарка) из Глоговице.


Гробље: Налази се у склопу порте, а прва је сахрањена Драгица Даниловић 30. октобра 2002. године.

Свештенство: протојереј-ставрофор Милорад Бајбић.

Приложници, ктитори и добротвори: Сви већи приложници наведени су у листу за саборни храм.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Милорада Бајбића од 3. јануара 2013. године.




Филијални храм у Горњем Вишњику (Дервента):
Градња једнобродне Цркве Св. Великомученице Марине, димензија 10 х 5 х 9 метара је започела 1985. године. Темељи нису посебно освећивани, градња је завршена 1999. године,  а освећење је било 29. јула 1999. Црква је подигнута од бетонских блокова, бетона и жељеза, има звоник и једно звоно. Пројекат је типски из Патријаршије.
Храм је за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата био непријатељско складиште муниције. Када је Војска Републике Српске направила пробој према Босанском Броду, црква је гранатирана зољом и запаљена (ко је то урадио?). Свештеник подновљански је са борцима Шеснаесте крајишке бригаде гасио пожар и успио је да спасе нешто књига.
Црква је обновљена 1997. године, обновљена је унутрашњост, промијењен је иконостас, а порушени звоник је поново урађен и прекривен је дио цркве. Обнова је трајала 2 године. Освећена је 20. јула 1997. године, а освећење је обавио Епископ зворничко-тузлански Господин Василије.
Мјештани су са борачком организацијом подигли споменик погинулима у Одбрамбено-отаџбинском рату.
У порти храма постоје два крста из времена Другог свјетског рата и два споменика.



Црквена умјетност: Храм није живописан, али има иконостас од храстовине, рад Петра Ковачевића из Модриче. Иконе је радио Бранислав Вишт, академски сликар из Добоја, нису одговарајуће и, ако Бог да, мијењаће се.  

Црквене зграде: Помоћни објекат 5 х 3 метра је саграђен 1985, запаљен је у ратним дејствима 1992, а обновљен 1995 године.

Приложници, ктитори и добротвори: Ђорђо и Јово Богојевић, Бошко Ђурђевић, Перо (Стеве) Трифуновић, Жарко (Илије) Макић, Боро, Славко и Мићо Ненадић; Марко и Тоде Мачинко.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Милорада Бајбића од 3. јануара 2013. године.




Свештеник



Парох:  Милорад Бајбић, рођен је у Блатници (Теслић) 1. марта 1956. године. Уписао Богословију Св. Арсенија завршио је у Сремским Карловцима 1971. године, а завршио Богословију Св. Саве у Београду 1977. Положио стручни испит за вјероучитеља на Богословском факултету у Београду 2001. године. Рукоположен је у чин ђакона 6. октобра. а у чин свештеника 7. октобра 1977. Одликован чином протојереја-ставрофора 17. марта 2004. године одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Био је ожењен Росом (умрла 25. марта 2004). У том браку рођен је Божидар (преминуо 1979), Бориславка (1980) и Александар (1983).


Протојереј-ставрофор Милорад Бајбић

74217 Подновље


+ 387 53 280 158
+ 387 65 625 586

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Архијерејско намјесништво дервентско
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског
господина Хризостома

Monday the 21st.